Najbolji domaci filmovi

Dating > Najbolji domaci filmovi

Click here: ※ Najbolji domaci filmovi ※ ♥ Najbolji domaci filmovi

Ovaj film je 2014. Priča prati ratno stanje koje je zahvatilo Jugoslaviju 1991.

Ničije dete na planu nekakvog opšteg utiska pruža zbilja dosta — silovito emotivnu i ubedljivo na film prenetu priču, koja se bavi važnim pitanjima — ponajpre onim identitetske prirode. Svojim filmom Tu iz 2003. Kroz vezu sa Lunom, otkačenom rok pevačicom, on pokušava da pronađe sebe. Mi vam predstavljamo našu listu 10 najboljih domačih filmova svih vremena. Ostojić Nekonvencionalan, uz crno — bijelu tehniku snimanja, od angažiranja stranaca Coolio za ulogu američkog mornara, pričanja tri priče, do pojavljivanja legendarnog funk pionira Dine Dvornika, vjernog prikaza splitskih ulica na Silvestrovo… Puno toga je redatelj Arsen Anton Ostojić ukrcao u sto minuta filma koji je trijumfirao na pulskom filmskom festivalu 2004. Zona Zamfirova je najgledaniji srpski film ikada.

Priča se oslanja na Dalmatinsku zagoru i njene ljude koji imaju sasvim neobične običaje, a Zrinka Cvitešić i Leon Lučev gospodare scenom. Priča prati Iliju Čvorovića koji je izašao iz zatvora jer je bio zatvoren kao politički zatvorenik.

Najbolji domaći filmovi svih vremena - Film će svoju premijeru imati u Srbiji na FEST-u 5. Oživljava dobra, stara vremena i podseća nas na jednu podosta drugačiju eru kada su vrednosti i vrline bile nešto sasvim drugačije od onoga što su danas.

Da stoga brzo premotamo unazad — dobili smo nekoliko kvalitetnih, uspelih i zanimljivih filmova, nekoliko promašaja i par sistemskih grešaka u krajnjem zbiru. Prisetimo se ponajpre i u više redaka onih valjanih… Ničije dete Vuka Ršumovića Svakako je najviše pružio inače, scenarista Vuk Ršumović u svom, u neku ruku i iznuđenom rediteljskom debiju, ostvarenju Ničije dete. Ovom filmu se jedino krupnije može zameriti što je redovna bioskopska distribucija donekle i nerezonski odlagana i odlagana, a što filmu neupitnog arthouse opredeljenja u smislu posete bioskopima nikada ništa dobro ne može da donese, te je ovdašnja publika, tek s dolaskom proleća, dobila priliku da se i lično uveri u ono što je izazvalo dovoljno primećene pohvale tokom gostovanja po viđenijim filmskim feštama. Ničije dete na planu nekakvog opšteg utiska pruža zbilja dosta — silovito emotivnu i ubedljivo na film prenetu priču, koja se bavi važnim pitanjima — ponajpre onim identitetske prirode. Gluma malenog Denisa Murića i ovde mora biti pohvaljena. A valja pomenuti i suptilnu i upečatljivu epizodu mladog Pavla Čemerikića. Enklava Gorana Radovanovića Dosta toga aplauza vrednog postigao je u svom drugom igranom filmu i Goran Radovanović, osvedočeni i cenjeni dokumentarista; Enklava se tako ima pohvaliti na račun intelektualnog poštenja, odvažnosti da se bavi pitanjem uz to, prilično filmičnim, kako je dosad nekoliko puta pokazano od kojeg većina srpskih filmadžija svesno i nimalo prikriveno okreće glavu — pitanjem života preostalih Srba na današnjem Kosovu i Metohiji. A tu je i usresređenost na temu i detalj. I još jednom Denis Murić, pored koga u ovom konkretnom slučaju svakako možemo prvo pohvaliti sjajnu glumu takođe malodobnog Filipa Šubarića. Isceljenje Ivana Jovića Iz samog prikrajka, iz, reklo bi se, sa samoizabrane margine u sam kvalitativni vrh srpske filmske 2015. Isceljenje nas je, između ostalog, podsetilo na neprolaznu snagu smislenog šapata i na dosad mnogo puta sugerisano — Jovo Maksić je izvanredan glumac, i kada se zgodi da mu mudri i hrabri ljudi podare značajniju filmsku minutažu. Panama Pavla Vučkovića Poput Ničijeg deteta, i Panama, debitantski dugometražni igrani film ranije mnogonagrađivanog Pavla Vučkovića, došla je pred publiku Srbije sa preporukama onih koji su ga pogledali na festivalskim premijerama u belom svetu. Panama je film sasvim na svom mestu, film koji najavljuje jedan značajan rediteljski dar, koji nam je predstavio Jovanu Stojiljković kao uskoro, sva je prilika, i vodeću glumicu svoje i obližnjih generacija, i koji je zanimljiv i u svojim manama. Mazohisti među srpskim filmofilima na ovu temu ostatak godine mogli su da utroše na još nekoiko stvari — produkcioni krpež televizijskog pedigrea Za kralja i otadžbinu i Bićemo prvaci sveta , repliku na neprevaziđeni Breakfast Club znamenitog Johna Hughesa bioskopski hit Pored mene , podsećanje na foklorizam iz VHS dana Gorčilo , promašaje kao takve Smrdljiva bajka i Top je bio vreo , teško prihvatljive izgovore za film Off i Igra u tami , neujednačen društveno angažovani omnibus Jednaki , te nekoliko prilično radikalnih arthouse radova viđenih na FEST-u i FAF-u Okean, Petlja, Žigosana, Unutra, Sizf K. A tu je i još jednom izvrsni Želimir Žilnik sa odličnim dugometražnim dokumentarnim filmom Log Book Serbistan. Zbilja, sasvim dovoljno, čak i onim zahtevnijim i neumerenijim konzumentima filma….